Šta predstavlja praznik Božić i zašto se slavi?
Božić je hrišćanski praznik koji proslavlja rođenje Isusa Spasitelja. Engleski termin za Božić je Christmas što bi trebalo da znači Mass on Christ’s day, odnosno misu ili službu na Hristov dan (dan Hristovog rođenja).
Ovaj engleski termin je relativno novijeg datuma. Raniji termin kojim se obeležavao ovaj dan bio je termin Yule. Verovatno je ovaj naziv izveden iz nemačke reči jōl ili anglo-saksonske reči geōl, koji se odnosi na blagdan ili proslavu zimskog solisticija. Odgovarajući izrazi na drugim jezicima, poput Navidad na španskom, Natale na italijanskom, Noël na francuskom, uglavnom označavaju “rođenje”. Nemačka reč Weihnachten označava “blagoslovenu noć”.
Od početka 20. veka, Božić je uveliko i svetovni porodični praznik, koji obeležavaju i hrišćani i oni koji to nisu, često lišen hrišćanskih elemenata i obeležavan sve komercijalizovanijom razmenom poklona i darova. U ovoj svetovnoj proslavi Božića, jednu od ključnih uloga ima mitska figura Deda Mraza (Santa Claus).
Rana hrišćanska zajednica je pravila razliku između identifikacije datuma Isusovog rođenja i liturgijskog proslavljanja ovog događaja. Aktuelno obeležavanje dana Isusovog rođenja se dugo razvijalo. Konkretno, tokom prva dva veka hrišćanstva postojalo je snažno protivljenje proslavljanju rođendana hrišćanskih mučenika, u ovom slučaju, Isusa.
Brojni crkveni oci imali su sarkastične komentare o paganskom običaju proslave rođendana kada, u stvari, svece i mučenike treba poštovati u danima njihovog mučeničkog stradanja za veru, što su zapravo njihovi istinski rođendani iz perspektive crkve.
Božić po gregorijanskom i julijanskom kalendaru
Tačno poreklo ustanovljavanja 25. decembra (odnosno 7. januara) kao dana Isusovog rođenja je nejasno. Novi zavet ne daje nikakve naznake u ovom pogledu. 25. decembar je prvi put identifikovan kao datum Isusovog rođenja od strane Sextusa Juliusa Africanusa još 221. godine, a kasnije je postao opšteprihvaćen datum. Jedno od rasprostranjenih objašnjenja o poreklu ovog datuma je da je 25. decembar bio hristijanizovan rimski praznik pod imenom dies solis invicti nati ili dan rođenja nepobedivog sunca. To je bio popularan praznik u Rimskom carstvu koji je slavio zimski solisticij kao simbol ponovnog oživljavanja sunca, odbacivanja zime i početak ponovnog rođenja proleća i leta.
I zaista, nakon što je 25. decembar postao široko prihvaćen kao datum Isusovog rođenja, hrišćanski pisci su često pravili vezu između ponovnog rođenja Sunca i rođenja Sina Božijeg. Jedna od poteškoća sa ovim gledištem je to što sugeriše na neformalnu spremnost hrišćanske crkve da primeni paganski praznik, a zna se da je rana crkva imala čvrstu nameru da se kategorički razlikuje od paganskih verovanja i običaja.
Kao što možemo videti, Božić se u celom našem hrišćanskom svetu proslavlja 25. decembra, ali je mali problem nastao zbog toga što ne koriste svi isti kalendar. Naša crkva (Srpska pravoslavna crkva), kao i još neke hrišćanske zajednice, koriste julijanski odnosno stari kalendar, pa je po njemu 25. decembar u stvari 7. januar. Do razlike u datumima, odnosno u kalendarima je došlo još 1582. godine, kada se dogodila velika kalendarska reforma u doba pape Grgura XIII. Skoro svi praznici koje hrišćanska crkva obeležava se razlikuju po tome što se proslavljaju u razmaku od 13 dana. Novi, gregorijanski kalendar su prihvatile Španija, Italija, Poljska, Portugal, a za njima i druge katoličke i protestantske zemlje, kao i neke pravoslavne zajednice. Julijanski kalendar je uveo Julije Cezar još 46. godine pre nove ere, ali ga u današnje vreme mnogi smatraju nepreciznim. Ovaj kalendar koriste neke od nacionalnih pravoslavnih crkava među kojima se nalazi i srpska, gruzijska, makedonska, ruska, potom Kopti, Jerusalimska patrijaršija, manastiri na Svetoj Gori, itd.
Slavljenje Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Za sve hrišćane, pa tako i za pravoslavne, Božić se smatra jednim od najradosnijih praznika u crkvenom kalendaru. To je dan kada se Isus Hristos ovaplotio i postao čovek. Božić se slavi tri dana. To su Badnje veče, prvi dan Božića i drugi dan Božića. Na sam Božić koji se slavi 7. januara, pre nego što svane, na svim hramovima zvone zvona i na taj način se objavljuje da dolazi Božić.
Prema novozavetnim tekstovima, rođenje Isusovo ili kako se još zove rođenje Bogomladenca je najavila zvezda. Ova zvezda je služila da se njome upravljaju tri mudraca kako bi došli do Bogomladenca. Zvezda je poznata kao Vitlejemska zvezda i ona se ne objašnjava uz pomoć astronomije, zbog toga što se ona kretala pravcem sever-jug kako se nijedno nebesko telo ne kreće. Tri mudraca su došla sa Istoka u Vitlejem da bi pozdravili i darovali Mesiju.
Božić se proslavlja vrlo svečano, možda i najsvečanije od svih praznika u celoj godini. Na taj dan je Hrist postao čovek i sišao među ljude i u svoju porodicu. Upravo iz ovog razloga je Božić gotovo uvek vezivan za porodicu i smatra se praznikom kada cela porodica treba da bude na okupu. Tu su deca, majke, očevi, bake, deke. Božić ima puno folklornih elemenata i vrlo raskošnu simboliku. U svakom kraju Božić je inspirisan lokalnom tradicijom i kulturom, pa su ljudi kroz vekove stvarali običaje koji se razlikuju od kraja do kraja. Praznično i svečano raspoloženje traje više dana i pre i posle samog Božića. Za Božić su vezani i drugi praznici koji mu prethode i koji slede. Pre Božića, kada još uvek traje post, obeležavaju se Detinci, pa Materice, pa Oci. Tu je i Tucindan. Centralni događaji u vezi sa Božićem tiču se večeri pre Božića (Badnji dan) i samog Božića. Sedam dana nakon Božića se proslavlja Nova godina po Julijanskom kalendaru, pa Bogojavljenje, Sv. Jovan Krstitelj i potom Sveti Sava, 27. januara.
Tri nedelje pre Božića, proslavljaju se Detinci (ili Detenci). Ovaj praznik je, kao što mu i ime kaže, praznik namenjen deci i praznik dece. Na taj dan, ujutru, kad se ustane iz kreveta i umije, roditelj treba simbolički da veže svoju decu. Za vezivanje se koristi neki konac ili kanap. Deca bi trebalo da imaju pripremljen simboličan poklon kojim će se odrešiti. Pošto se zna da deca nemaju svojih para, to se ona uče da štede, pa da prikupe izvesnu sumu i tako kupe roditeljima poklon. Ovaj praznik između ostalog služi da deca odmalena uče da budu brižna i da svojim roditeljima poklanjaju i u budućnosti. Moraju da misle na svoje roditelje i da nauče da ih obraduju. Samo vezivanje ima simboliku povezanosti roditelja sa decom i uopšte porodične neraskidive povezanosti.
Dve nedelje pred Božić proslavljaju se Materice koje se smatraju velikim praznikom žena i majki. Deca tog jutra treba da ustanu rano i da uz pomoć šala ili konca, pletiva, vežu svoje majke, isto kao što je ona njih vezivala za njihov praznik. Majke glume da ne znaju zašto ih deca vezuju, pa kad im deca čestitaju Materice, onda one izvade poklon koje su pripremile i na taj način se oslobađaju, odnosno odvezuju. U poslednjoj deceniji se ovaj praznik proslavlja i u gradskim crkvama. Verujuće žene dolaze u hramove uz prethodni dogovor sa sveštenicima i pripremaju poklone i prigodan program (pesme, recitacije). Dečica vezuju prisutne žene, a one se odvezuju uz pomoć unapred pripremljenih darova ili paketića. Često se na ovaj dan obilaze i dečje bolnice.
Očevi ili Oci se proslavljaju nedelju dana pred Božić. Ovaj praznik ima isti smisao kao i Materice, s tim što su sada očevi oni koje deca vezuju. Očevi poklanjaju deci poklone i tako se razvezuju. Sva tri navedena praznika imaju jaku porodičnu simboliku. U sva tri dana se spremaju lepi ručkovi i porodica bude na okupu. Tako se stvaraju jake veze između članova porodice, a to doprinosi slozi i poštovanju između mlađih i starijih.
Svega dva dana pred Božić proslavlja se Tucindan. Ovaj dan je namenjen pripremi pečenice koja će se služiti na Božić kada prođe post. Pečenica je, zapravo, bilo koje meso (jagnje, prase, ćurka, kokoška) koje se “tuče”, pa seče i tako priprema za pečenje.
Na sam dan Božića…
(pozdravljanje na dan Božića i čestitanje)
Kada svane božićno jutro svi u kući se lepo obuku i idu u crkvu gde se služi Božićna liturgija. Kada se nakon službe deli nafora to je prvi zalogaj koji se uzima toga dana. Svi prisutni se pozdravljaju govoreći “Hristos se rodi!”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi!”. Ovakav pozdrav pri prvom susretu sa nekim ili pri prvom ulasku u neku prostoriju se upotrebljava svakoga dana sve do 19. januara, tj. do Bogojavljenja.
U toku prepodneva, u svaku kuću treba da uđe jedan poseban gost koji se u narodu zove položajnik. Uglavnom taj gost bude prethodno dogovoren, a ponekad se dogodi i da bude slučajni gost. Ovaj gost ima specijalan doček jer on treba da donese blagostanje u taj dom. Kada uđe u kuću on pozdravi ukućane božičnim pozdravom Hristos se rodi i svi mu otpozdravljaju sa Vaistinu se rodi. Gost se izljubi sa prisutnim ukućanima, a onda odlazi do mesta gde se loži vatra (danas toga po modernim stanovim i kućama nema) i džara vatru govoreći posebnu položajnikovu zdravicu koja glasi: “Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, prasadi i jaganjaca, gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj!” (navedeno prema www.spc.rs).
Specijalni gost ili položajnik je, u stvari, simbolički predstavnik tri mudaraca koji su prateći Vitlejemsku zvezdu došli do novorođenog Hrista, poklonili mu se i darovali ga. Kada položajnik završi svoju zdravicu, onda bude dostojno poslužen i darovan od strane domaćina kuće.
Božićni pozdrav “Mir Božji – Hristos se rodi”
Po Svetom pismu, u noći kada se Isus rodio u Vitlejemu, pastiri koji su u tom kraju boravili u polju i čuvali svoja stada, ugledali su anđela Gospodnjeg koji im je rekao: “Ne bojte se; jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu.” (Jevanđelje po Luki, 2:10-11). Tada se uz anđela pojavila i nebeska vojska koja je hvalila Gospoda i govorila: “Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” (Jevanđelje po Luki, 2:14.)
Iz ovih radosnih reči anđela i arhanđela potekao je i vekovima ostao poznat pozdrav (čestitka) koji se izgovara o Božiću: Mir Božji – Hristos se rodi. Takozvano mirbožanje, odnosno mirenje između sebe znači da u vreme božićnih praznika niko ne treba da se zavadi, da se svađa ili udara, pa čak ni ako je to šala. Običaj pozdrava i prizivanja mira Božijeg verovatno potiče još iz paganskih obreda i rituala, ali je današnje značenje ipak dobio tek u kasnijim godinama uspostavljanja hrišćanstva. Bog je taj koji pruža mir svim ljudima koji žive na zemlji, bez obzira da li su oni bezbožnici ili vernici. Prizivanjem mira božjeg ili mirbožanjem svi oni koji proslavljaju Božić treba da ostvare jednu od hrišćanskih zapovesti, a to je da oprostimo jedni drugima, da se zbližimo i izmirimo.
Upućivanje lepih i dobrih želja je zapravo samo jedan od načina da se pokaže ljubav prema svojim bližnjima i da se ostvari mir i sklad sa sobom i svetom oko sebe. Tu ljubav i taj mir možemo pronaći samo u bliskom okruženju naše porodice i naših dragih osoba.
Zbog toga je čestitka “Srećan Božić” kojom se pozdravljamo uvek dopunjena i rečima “Mir Božji”, odnosno ovaj deo prethodi čestitanju.
Uobičajene i najčešće čestitke za pravoslavni Božić
Kao što smo videli, u našem pravoslavnom svetu, tačnije kod nas u Srbiji, uobičajena čestitka za Božić glasi “Hristos se rodi”, pri čemu nam sledi odgovor “Vaistinu ili uistinu ili zaista se rodi”. Kada položajnik ulazi u kuću on obavezno kaže “Mir Božiji, Hristos se rodi”. Stariji ljudi takođe govore i “Slava Bogu na visini i na zemlji mir, među ljudima dobra volja, Hristos se rodi”.
Čestitke za katolički Božić
Oni koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra,dakle pripadnici Rimokatoličke crkve, kao i protestantske i anglikanske crkve, Božić čestitaju rečima “Blagoslovljen Božić”. U ruralnim sredinama se može čuti i “Blagoslovljen Božić i porođenje Isusovo” ili “Na dobro ti došlo porođenje Gospodinovo”. U novija vremena se ipak češće može čuti samo “Sretan Božić” ili čak “Čestit Božić”.
Moderne čestitke za Božić, SMS božićne čestitke i čestitke za Božić u stihovima u zemljama našeg regiona
Kako je čitav svet zahvatila modernizacija na polju komunikacije i kako je sve više onih ljudi koji su daleko i sa kojima se ne možemo uživo čestitati, tako su se praznične čestitke svele na slanje sms telefonskih poruka, a u novije vreme i poruka na raznim društvenim mrežama. Lepo je setiti se ljudi koji nam nisu blizu i lepo je obnoviti prijateljstva i pokazati blagonaklonost makar u dane praznika.
Zahvaljujući društvenim mrežama, Božić se čestita i ljudima sa kojima inače vrlo retko komuniciramo. Verovatno je ekspanzija raznih vidova brze internet komunikacije dovela do toga da se u poslednjih nekoliko godina pojave razne vrste gotovih poruka, već osmišljenih stihova ili dosetki, poslovica, uz pomoć kojih ljudi čestitaju jedni drugima ovaj lep praznik. Ljudska dosetljivost ide do neslućenih razmera, pa su neke od tih poruka i čestitki vrlo lepo osmišljene, dok mnoge od njih zvuče pomalo neukusno i neprimereno.
Božićne poruke treba da budu skladne i primerene, a pre svega tople i iskrene. Najlepše Božićne poruke su one koje se ispisuju iz srca i koje su specifično namenjene osobi kojoj ih šaljemo. Kada čovek oseća duboku potrebu da nekome uputi najlepše želje vezane za ovaj praznik, onda verovatno ume da sastavi i napiše ono što zaista oseća. Međutim, postoje i oni ljudi koji nisu u stanju da se odvaže na to, pa pribegavaju već osmišljenim sms čestitkama ili porukama. Ponekad je najbolje napisati samo “Hristos se rodi, srećan Božić”! Ipak, postoje i oni koji smatraju da to nije dovoljno i da čestitku treba drugačije uobličiti.
U susednim zemljama u kojima se Božić proslavlja po gregorijanskom kalendaru razmenjuju se poruke različite sadržine. U narednim redovima ćemo navesti neke od najzanimljivijih.
Čestitke i poruke koje ćemo navoditi se nalaze na različitim internet stranicama (kako domaćim, tako i stranim), odakle smo ih preuzimali i stavljali pod znake navoda.
“Neka ti od ovog Božićnog dana sve na bolje ide, neka te svi sretnim vide, u duši neka ti mir vlada, u srcu uvek živi nada, u kući radost, zdravlje i sloga, da uvek slaviš i poštuješ Boga. Sretan Božić.”
“U jednom dalekom gradu, u tihoj zimskoj noći, Isus spasitelj otvori oči. Od radosti i sreće anđeli zapališe svijeće, a jedan od njih reče – Sretan ti Božić, puno sreće.”
“Noćas kada posebnim sjajem zvjezdano nebo blista i kad svi mi slavimo Isusa Krista, poželeću da dok god se sjajni mijesec zlati, da te Božji blagoslov prati. Sretan Božić.”
“U srcu radost, u duši veselje, na licu osmijeh, to du moje želje. Kraj sebe uvjek drage ljude, da Vam Božić sretan i radostan bude.”
“I ove blagdanske večeri snježne, neka ti lake pahulje nježne, donesu najljepše želje: zdravlje, ljubav i veselje. Neka sreća i blagoslov do tebe svrate i neka te vječno prate. Sretan Božić!”
Božićne čestitke u Srbiji (poruke za Božić)
Neki od nas još uvek pamte one dane kada su se pred Novu godinu slale divne čestitke ispisane rukom. Sandučići su bili puni šarenih čestitki od najdražih prijatelja i rodbine. U današnje vreme, ovaj običaj se skoro pa ugasio, a zamenile su ga instant poruke koje se često šalju opcijom “to all” (svima), pa svi mi koji se nalazimo na nečijoj kontakt listi zapravo dobijemo jednu te istu poruku.
Najčešće želje u porukama i čestitkama se tiču zdravlja, blagostanja i opšteg boljitka (ljubavi, smeha, radosti).
Pretražujući brojne internet stranice na kojima su objavljivane zanimljive i interesantne božićne poruke došli smo do nekih vrlo inspirativnih i lepo osmišljenih čestitki. Podelićemo ih sa vama. Kako su mnoge od njih preuzete sa drugih web stranica, navešćemo ih pod znacima navoda.
“Dopusti da se Božić dogodi u tvom srcu, da se ljubav rodi svaki dan iznova, jer Božić postaje vidljiv u svakoj ljubavi među ljudima. Hristos se rodi.”
“Neka Božićna zvezda zasja u tvom srcu i ispuni ti sve želje, nade i snove, a osmeh malog Isusa neka te prati i vodi celog života. Srećan Božić.”
“Dok nebom lete pahulje bele, dok se poljupci i darovi dele i anđeo leprša krilima belim, ja ti najsrećniji Božić želim.”
“Godina za godinom prebrzo leti, pravi prijatelj uvek se seti da čestita praznik, ulepša ti dan i da se nikad ne osećaš sam. Srećan Božić.”
“Neka vas Gospod obaspe ljubavlju svojom, neka je zdravlje i mir u porodici vašoj, neka je čista radost u srcu uvek prisutna. Mir Božji, Hristos se rodi.”
“Božićna grančica varnice pravi, danas se Božje ime slavi. Zdravlje i sreću i sve od reda, tako se uvek pripoveda. Bog nek ti svoju ljubav podari, a sve što želiš neka se ostvari. Srećan Božić.”
